Систем органа за варење (дигестивни систем или цревни систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције. Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентером. Цревни канал сачињавају:

• усна дупља;
• ждрело;
• једњак;
• желудац;
• танко црево;
• дебело црево;
• анални отвор (ректум)

Усна дупља
Усна дупља има функцију примања хране. У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење: зуби, језик и пљувачне жлијезде. Зуби су калцификовани органи, који се налазе на почетку дигестивног тракта, у усној дупљи. Усађени су у алвеоларне наставке горње и доње вилице и смјештени у чашице (алвеоле). Човјек обично има 32 стална и 20 млијечних зуба. Према морфолошким карактеристикама зуби се деле на класе: сјекутићи (8), очњаци (4), преткутњаци (8) и кутњаци (12). Језик је мишићно-слузокожни орган смештен у усној дупљи. Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање, сисање, гутање, преношење утисака у ЦНС итд. Састоји се из предњег дела или тела и задњег дела или корена језика. Пљувачне жлезде су дио дигестивног тракта, који је придодат усној дупљи. У њу жлијезде изливају продукт своје секреције и тако учествују у хемијској преради хране.
Ждријело
Ждријело је мишићно-слузокожни орган који представља дио систем органа за варење и дисање. Дигестивни тракт се из усне дупље наставља преко ждрела у једњак и остале нисходне делове, док се пут за ваздух наставља из носне дупље преко ждријела у гркљан. Ждријело има облик усправно постављеног олука и отворен је према напред. Простире се од базе лобање до шестог вратног пршљена, тако да један његов дио припада глави, а други врату. На ждријелној дупљи се разликују три дијела или спрата: носни, усни и гркљански. Ждријело је грађено из четири слоја: слузокоже, фиброзног слоја, мишића и фасцијалног слоја.
Једњак
Једњак или езофагус је мишићно слузокожни орган, цјевастог облика. Једњак транспортује храну од ждријела до желуца. Једњак је дугачак 22-25 cm, почиње настваљањем на ждријело и завршава се у желудачном отвору за једњак. Једњак је подијељен на вратни, грудни и трбушни дио. Зид једњака је изграђен из 3 слоја: везивни слој (спољашњи слој који везује једњак за околне структуре), мишићни слој (средњи слој) и слузокожа једњака (унутрашњи слој).
Желудац
Желудац је проширени дио канала за варење који се пружа од једњака до дванаестопалачног цријева. Својим горњим дијелом желудац комуницира са једњаком преко кардијачног отвора, а својим доњим крајем комуницира са дванаестопалачним цревом преко пилоричног отвора. По свом облику желудац подсећа на усправљену удицу, чији је савијутак окренут удесно и уназад. На желуцу се разликују дужи, вертикални и краћи, хоризонтални дио.
Цријева
Најважнија фаза процеса варења одвија се у цријеву у коме се врши и апсорпција сварених хранљивих материја. Цријево се састоји од два дијела: предњег (танког) цријевог и задњег ( дебелог) цријева. Граница између њих је обиљежена једним слијепим израштајем - слијепим цријевом. Танко цријево је дуго око 7м. Састављено је од три ткивна слоја: спољни (сероза), мишићни (мускуларни) и унутрашњи - слузокожа (мукоза). Почетни дио танког цријева је дванаестопалачно цријево (дуоденум), у који се уливају одводи јетре и панкреаса. Јетра је највећа жлијезда у организму кичмењака. Јетрин секрет је жуч која се сакупља у жучној кеси, а одатле кроз жучни канал излива у дуоденум. Жуч не садржи ензиме, али омогућава варење масти. Панкреас (гуштерача) лежи у кривини дванаестопалачног цријева. Панкреас лучи низ других хормона, као што су глукагон, инсулин, соматостатин и панкреасни полипептид.
Анус у анатомији  је посљедњи дио пробавног тракта, и коначни отвор ректума, а сам отвор се зове чмар.

Назад